субота, 24. август 2013.

Zbog ljubavi

Na sve strane ljudi, važni se prave,
zbog ljubavi čuda čine, vozi se ludo ko' bez glave,
bisere vade iz vode i dave se u dubine plave.

Potuku se sa vršnjacima, u kafanama, ratove vode,
sve zbog jednih očiju i kose plave, ili garave.

Čovek kopa rudu, penje se trči ili vozi do kraja sveta,
skida mesec i zvezde, na ivici života i smrti šeta,
dok mu se iz grudi kida, eh ljubavi prokleta.

Bogomoljac ljubi, zna da tu ljubavi nema prave, i da će uskoro ostati bez glave, sve to čini zarad malo raja, malo neba, zrno ljubavi, a i šta ovom živom svetu... više od ljubavi treba. :)

© 2013 Sladjan Sindjelić


Miševi

Miševi nisu krivi što su tako mali, beli i sivi.
Miševi nisu krivi što su došli na svet, gde svako misli da je Bog, i da niko drugi sem njih ne treba da živi. 

Da li su miševi krivi što čiste samo mrve, ostatke hrane od razmaženo imućnih, od kojih sve smrdi i vrvi. Da li na ovom svetu za miševe nema mesta možda treba da postoje samo debeli, uvek siti, večito nezahvalni i mrzovoljni crvi.

Nikom tako mali ne mogu da naude, pa opet ih se plaše veliki debeli sivi, Večito gladni proždrljivi liče na one sa zapada, debeli debili, ženke velikih zuba mužjacima su isti beli i krivi.

Žene vrište, riču gore od mužjaka slonova kada ih vide. Izgleda da sve živo na ovome svetu kao da je žedno njihove krvi, čak i sam život male miševe mrvi. 
Miševi su čak i u crkvama siromašni i goli, iako je Bog na tom mestu jako blizu, opet ih ni tu niko ne voli.

© 2013 Sladjan Sindjelić



петак, 23. август 2013.

Lepo je biti voljen, lepo je imati san lepo je stajati medju živima, lepo je dočekati novi dan. 
Obrisati suze jutarnje sa lišća, mahnuti suncu. Valjda još uvek ima smisla živeti, valjda to godi srcu.

Pričaju da kiše prestaju, momci i devojke žene se i udaju. Vesele se na sve strane, žene vrište, momci pucaju. 
Starci, zakeraju, babe zvocaju. Topimo se u znoju, dugovima i očaju, letuje se kod dalekih rodjaka, jedno drugom slike šalju na ocenu, besni zavide, 
glupi "pamet" prosipaju."Pevačice" pred "hiljadama" maloumnih mučenika po Ušćima pevaju. 

Privatnih škola sve je više, kupuju se diplome, testovi, oni ne mare rodjaci će da ih zapošljavaju, u knjige niko i ne gleda više u ekrane deca zevaju,
kome treba bolje sutra, oni za to sutra ne znaju i ne trebaju :)

 © 2013 Sladjan Sindjelić


Sam sa Bogom

Ništa gore nema nego kad nekoga pustiš pod svoju kožu, veruješ, veruješ u sve, taj neko se lagano provuče do tvog srca, iščupa ga i zgazi.
Na jednom sam si sa Bogom, i pitaš, šta se desilo, a Bog ti stavi ruku na rame i kaže prošao si jedno veliko iskušenje, pustio si zlo mnogo blizu, ne daj dušu i srce olako svakom. Zlo ima mnogo lica i nikada ne spava, ne spavaj ni ti,
evo ti novo srce, čuvaj ga, neka spava za sad, probudiće se, kad za budjenje dodje pravo vreme.

© 2013 Sladjan Sindjelić

Jedino mojoj duši ne možeš nauditi

Svega će biti, samo nas jednoga dana neće biti. Laste već sada nemaju gnezdo gde sviti. Od sunca ćemo se kriti, čak i korov i svi vaši novci i kuće nestaće, koliko god da si bogat nestaćeš i ti. Gore se ne dolazi džipovima, ne možete kupiti stanove niti izgraditi hramove.

Jedino mojoj duši ne možeš nauditi, ne može je ništa uništiti. Duša je kao materija, dobra i prosta, delim sa je svima ali je ne prodajem, Bogu je samo vraćam on može da je ima. Možete je tući, možete je paliti i vući i dalje će da živi, sve će da Vas voli koliko god da ste bolesni, pohlepni i krivi.

Duša se ne kupuje niti prodaje, nema cenu, sa dušom čovek dolazi na ovaj svet, iz nje snovi izviru i svi oni kao da stanu u jednom trenu. Telo ode da večno spava duša i snovi postaju jedno, sve što je lepo postane java. Vodiće Vas na sva mesta o kojima ste snili svuda gde si želeli a niste bili.

©2013 Sladjan Sindjelić