Lepo je biti voljen, lepo je imati san lepo je stajati medju živima, lepo je dočekati novi dan. 

Obrisati suze jutarnje sa lišća, mahnuti suncu. Valjda još uvek ima smisla živeti, valjda to godi srcu.

Pričaju da kiše prestaju, momci i devojke žene se i udaju. Vesele se na sve strane, žene vrište, momci pucaju. 

Starci, zakeraju, babe zvocaju. Topimo se u znoju, dugovima i očaju, letuje se kod dalekih rodjaka, jedno drugom slike šalju na ocenu, besni zavide, 

glupi "pamet" prosipaju."Pevačice" pred "hiljadama" maloumnih mučenika po Ušćima pevaju. 

Privatnih škola sve je više, kupuju se diplome, testovi, oni ne mare rodjaci će da ih zapošljavaju, u knjige niko i ne gleda više u ekrane deca zevaju,

kome treba bolje sutra, oni za to sutra ne znaju i ne trebaju :)

 © 2013 Sladjan Sindjelić