Miševi

Miševi nisu krivi što su tako mali, beli i sivi.
Miševi nisu krivi što su došli na svet, gde svako misli da je Bog, i da niko drugi sem njih ne treba da živi. 

Da li su miševi krivi što čiste samo mrve, ostatke hrane od razmaženo imućnih, od kojih sve smrdi i vrvi. Da li na ovom svetu za miševe nema mesta možda treba da postoje samo debeli, uvek siti, večito nezahvalni i mrzovoljni crvi.

Nikom tako mali ne mogu da naude, pa opet ih se plaše veliki debeli sivi, Večito gladni proždrljivi liče na one sa zapada, debeli debili, ženke velikih zuba mužjacima su isti beli i krivi.

Žene vrište, riču gore od mužjaka slonova kada ih vide. Izgleda da sve živo na ovome svetu kao da je žedno njihove krvi, čak i sam život male miševe mrvi. 
Miševi su čak i u crkvama siromašni i goli, iako je Bog na tom mestu jako blizu, opet ih ni tu niko ne voli.

© 2013 Sladjan Sindjelić



Коментари